Ima sad jedno lice, koje obasjava predeo. Dužina moje senke meri se njegovom udaljenošću. Osvetljenost svemira ne blista od novorođenih zvezda nepoletelih zlatnih vrtloga. Već vas pitamo, svemir i ja- ima li sjaja u očima tog lica? Vidite, jesu li srećom otvorena dva ova oka? Proverite, ja vas molim, jer naše biljke traže svetla za vedre pupoljke i ovog proleća.
Ima jedno sjajno lice i obasjava moj predeo. Kakve se to senke skupljaju u zadocnelim borama (već ih je trebalo izbrisati)? Od kuda sad stižu senke? Proverite, molim vas, jer ovaj predeo traži da mu vidimo sve sveže prostrte tempere, ulje i krede; kako da im vidimo milost kad se senke pružaju iz zadocnelih bora ?
O, ima jedno mirno lice, sa osmejkom ispod sklopljenih kapaka. Kako ćemo baciti svetlost na vode Dunava i Save, kad ne daju kapci osmejcima da se spuste na obale? Pa, sve te travke po dnu reka, kako će one bez svetla ? Pustite, molim vas, da siđu osmejci na dno reka; dajte, treba im svetla!
Ima, zaista, nasmejano jedno lice okrenuto čudesima; radosno lice! Okrenite mu se, vi, kuće i njini krovovi,vi, prozori i iza njih velika ogledala. Okrenite mu se, svetli mladi listovi i pospani cvetni pupoljci. Okrenite mu se, kao zvonka stakla i umnožite do bezbroja odraz ovog lica.
Kažem vam, ima jedno tajno lice sa prećutanom pričom od pre mnogo godina. Eto, ja vas molim- otvorite sve useke, udoljice, sve jame, ishitrite ponornice, neka imaju kud da otiču sve prećutane priče od pre mnogo godina. Novim pričama tražim mesta na tajnom licu.
Verujte, ima jedno zaigrano lice, čiji se prasak sreće skotrlja ravno u moj sluh i vid i tamo nastani , da uzgajam buduće biljke dolazećeg leta.
hajde da razgovaramo 